Снажна порука из Дубова – Стоп дискриминацији!

Миљана Стојиљковић; Јелена Стојановић, 19.03.2019.године

Минуле недеље, наша Дубовка, осмакиња Ивана Зећировић, дошла ми је са идејом, жељом и искреним еланом да наставну тему коју обрађује на часовима Грађанског васпитања – Дискриминација, са професорком Јеленом Стојановић, шире истражи, обради и о њој јавно прозбори. Други мотиватор био јој је савремени ромски уметник – репер Анхелито (Оливер Реџић) и његов реп уредак – управо песма “Дискриминација” са тематиком расне интолеранције према ромској популацији конкретно. Послушајте песму https://www.youtube.com/watch?v=6KjfV8qvRY8

Успут нам се придружују и други ученици, једнако широкоумни и освешћени млади људи, попут Иване, седмакиње: Јана Игњатовић и Тамара Шапоњић, петакиње: Дијана Смиљковић, Сара Смиљковић, Наталија Зећировић и  ученици нижих разреда дају свој допринос.  У току припреме и истраживања долазимо до једнодушног закључка – дискриминација било ког вида и ма према коме, разликовање људи (сви смо исте врсте, зар не?) по било чему: раси, нацији, вероисповести, физичком здрављу, полу…је одлика површних људи. Дискриминишу људи скромних етичких, интелектуалних и карактерних одлика и уског светоназора. Инспириши, не дискриминиши! Наше наравоученије и гесло гласе: Буди човек, а не расиста! Људи се разликују само по – души! Мислите о томе…Ми такав дух и став гајимо у дубовској школи која је расно мешовита, а по духу и односима – једнодушна!

Ученице Ивана и Анђела Зећировић водиле су предавање и презентацију данас одржану у осморазредном одељењу у Дубову. Час је препуштен њима и њиховом тиму. Менторство и припреме одрађене су раније под вођством проф. Јелене Стојановић ( Историја и Грађанско васпитање) и проф. Миљане Стојиљковић (Књижевност и ИКТ део посла). Ивану је посебно ободрио и њен разредни старешина – проф. Стефан Живковић, такође – широкоуман и изразит интелектуални дух. Ових 45 минута не морају формално нужно да се означе као – угледни, огледни итд. час. Ово је суштински час и бит школе. Ученици су сами имали потребу, ону – интринзичну (унутрашњу) да преузму катедру. Такве потребе ваља осоколити и златом златити, јер то је кључ школе, зар не – потпуно самостална индивидуа, васпитана да слободно изражава своје критичко и креативно мишљење, у најафирмативнијем, културном маниру.

Ученици-предавачи испитивали су публику колико, заправо, знају о појму и појави дискриминације свих облика, о расизму, жива искуства…Чули смо и званичне дефиниције и поразну статистику, истраживања Европског комитета за борбу против расиза и нетолеранције. Чули смо историјску генезу Рома, нације без матице, упоришта, но у духу Анхелитове песме, поручили: ” Ми немамо државу, ми имамо цео свет!”. Слушали смо уживо Анхелитову песму “Дискриминација”, стихове Мике Антића посвећене вољеним Ромима – збирка “Гарави сокак”, изводе из најдирљивије сторије на ову тему “Кад сам био гарав” и у финалу поручили друштву и свету, заправо – да смо сви једнаки по својој поземљарској судби…

Извештава: проф. Миљана Т. Стојиљковић

Садржину предавања погледајте на Power Point презентацији: Ружна реч и тужна појава –