Захвалница и здравица из Дубова

Сваког 27.01. у свакој од наших школа је свечано и величаво. Великом Сави у част. И овај Савиндан, у недељу Господњу, на дан који је прогласом 1823. одредио Милош Обреновић, прослављен је као Дан духовности, у име оног који је својим животом и духом, кројио и живот и дух целе нације. Испоштовали смо и датум и његову личност и дело, као и увек, то је најмањи могући наклон нас потомака – најсветлијем српском гробу. Приредбовало се и славило у свим школама које се грле у једну – ОШ „Топлички хероји“.

Наш мали, али не мање важан, члан ове велике школске дружине – осморазредно одељење у Дубову, има искрену и људску потребу да се огласи поводом овогодишње прославе Савиндана. Наиме, поред редовног, свечаног протокола – пригодне приредбе у организацији и припреми од стране ђака, наставника књижевности и учитеља, за драге госте – родитеље и наставни кадар, дубовска школа сваке године приређује и закуску после. Тако је у свакој школи, подразумева се, то је диван и домаћински ред, а ми смо – пре свега – добри домаћини, па професори. Но, дубовска школа, као најмања и бројем ђака, тужном судбином издвојених засеока који природним миграцијама, остају без људства, младих породица и потомака им, удруженим улагањем руководства школе и наставника у Дубову, сваке године издејствује закуску и за своје драге, малобројне ђаке. Тако је одувек, а овогодишња прослава и закуска, истини за рачун, биле су још раскошније.

Ове године смо били посебно уважени од стране руководства наше школе, најпосебнијим гестом генералног директора Горана Станојевића, који се  самоиницијативно заложио за нас и сам предочио да зна за наше напоре да и наши драги ђаци буду почашћени. Добили смо више средстава. Добили смо много више – уважени смо као равноправни члан школе, иако смо мањи. У име школе и свих запослених, писац ових редова изриче – једно велико хвала, хвала за овај великодушни, људски, а заправо и – друштвено свестан гест. На нама је као школи да бранимо и опстанак села и унапређујемо животе људи који остају на родној груди и чији потомци су наш ученички потенцијал.

Ове године, дубовску приредбу су посетили и мештани села. Они чија деца нису у нашим клупама. Дошли су, и како сам и онда изрекла најсрдачније, увек су добро дошли, јер је школа – добро читавог села, и нека наш Савиндан увек буде културни и забавни догађај општедруштвени, не само школски.

Још једном – ХВАЛА, драга матице, хвала – господине Станојевићу, мање је важна позиција, важније су овде показане људске врлине.

П.С. Остале наше школе у школској држави званој ОШ „Топлички хероји“ славе још свечаније и упечатљивије, и деца и колеге су и радни и орни за акције и за весеље. Разумемо да би и остале школе приредиле исто својим ђацима, али су њихови ђаци, благословом великим, бројни, а буџет школе ограничен. С обзиром на то какви људи нас воде, да је само до њих, били би почашћени сви. Ми смо издвојени, јер смо – самим околностима и незавидном ситуацијом, природно издвојени. Све је мање ђака у селу и околини. Села се гасе. И на нама је да добрим суживотом са сељанима, дамо свој допринос опстанку и бољем животу села. Хвала на разумевању.

За крај обраћања, а за неку бољу будућност коју свим срцем желимо, преносимо песму Љ. Ршумовића, рецитовану на нашој приредби као проглас, као будницу целој нацији:

ЗДРАВИЦА НАРОДУ СРПСКОМ

Народе нека ти здравица ова
Буде уместо благослова
Што год радио деца ти се рађала

И када певао
И када сневао
И када мукама одолевао
Деца ти се рађала

И када ратио
И када патио
И када памтио па вратио
Деца ти се рађала

Није богат ко има волова
Већ кћери и синова
Није силан ко има пушака
Већ колевки

Нек љубав надјача
Нек не буде плача
Осим дечјег

Силни нек се свађају
Слаби погађају
А теби нек се рађају

И када кадио
И воћке садио
Па и кад се љутио и богорадио
Деца ти се рађала

А даће Бог
Да роди зоб
И узри клас
Па да буде и за коње и за нас

И када свеца славио
И када школу правио
И кад се у чуду чудом бавио
Деца ти се рађала
Народе српски
Амин
Даће Бог

 

Слике са наше приредбе погледајте овде кликом на – Галерија.